Bolesti štitne žlezde

Bolesti štitne žlezde su među najčešćim oboljenjima današnjice. Procenjuje se da oko 35% svetske populacije ima neku vrstu promena na štitnoj žlezdi. Javlja se češće u ženskoj populaciji. Štitna žlezda (tiroidna žlezda) se nalazi u prednjem delu vrata smeštena na disajnom putu i lako je dostupna pregledu. Postavljenje indikacija za operativno lečenje ili terapiju se postiže UZ pregledom vrata, aspiracionom biopsijom (FNA), laboratorijskim pretragama i kliničkim pregledom, ponekad se dopunjava CT pregledom vrata. Ona je zadužena za proizvodnju hormona koji regulišu metabolizam, tako da ga poremećaji u njenom radu ubrzavaju ili usporavaju. Simptomi poremećaja mogu biti raznovrsni, nekad i veoma neprijatni.

Razlozi za operaciju štitne žlezde

Razlozi za operaciju su u njenoj povećanoj fukciji koja ne reaguje na primenu terapije, kompresivne tegobe pri disanju, gutanju, a ponekad i gubitkom glasa ili promuklosti (Basedowljeva bolest, toksični adenom, difuzno uvećana štitnjača). Pojava nodusa kod povećane štitnjače ne isključuje mogućnost postojanja maligniteta.

Takođe pri smanjenoj fukciji, koja je obično praćena pojavom čvorova unutar žlezde tzv, hladnih nodusa koji su potencijalni malignitet. Vrlo često je pojava nodusa praćena autoimunim bolestima štitnjače (Hašimoto tiroiditis) koji su pokazalo se predznaci za maligna oboljenja štitnjače.

Svaku sumnju bolesti štitne žlezde na karcinom je potrebno veoma ozbiljno tretirati. Mnogi slučajevi karcinoma tiroideje su trajno izlečeni operacijom kada su se pacijenti javili u ranim stadijumima bolesti. Promene koje su sumnjive su najčešće čvršće konzistencije i mogu da se šire prema limfnim čvorovima, tako da hirurško lečenje tretira kao štitnjaču tako i limfne čvorove na vratu.

Uvećana štitna žlezda

Uvećana štitna žlezda označava stanje kada štitna žlezda postane veća od normalne. Ovo povećanje može biti uzrokovano različitim faktorima, uključujući autoimune bolesti kao što je Hashimotov tireoiditis ili Gravesova bolest, nedostatak joda, tireoiditis (zapaljenje štitne žlezde), kao i benigni čvorići ili tumori štitne žlezde.

Simptomi mogu varirati u zavisnosti od uzroka uvećanja štitne žlezde, ali često uključuju oticanje ili kvržicu na vratu, teškoće u disanju ili gutanju, umor, dobijanje ili gubitak na težini, promene u ritmu srčane funkcije i osetljivost na temperaturu. U nekim slučajevima, uvećana štitna žlezda može biti asimptomatska i ne izazivati nikakve probleme osim fizičkog oticanja na vratu.

Dijagnoza se postavlja na osnovu ultrazvuka štitne žlezde, krvnih testova koji pokazuju nivo hormona štitne žlezde (T3, T4) i antitela, kao i eventualnih biopsija ili scintigrafije ako se sumnja na tumor ili druge ozbiljne bolesti.

Lečenje zavisi od uzroka uvećanja, a može uključivati terapiju hormonima štitne žlezde, hirurško uklanjanje čvorića ili radioaktivni jod u slučaju ozbiljnijih oboljenja.

Hashimoto

Hashimotov tireoiditis je autoimuna bolest u kojoj imunološki sistem napada štitnu žlezdu, što dovodi do njenog oštećenja i smanjenja proizvodnje hormona štitaste žlezde (hipotireoza). Ova bolest je najčešći uzrok hipotireoze i često se javlja kod žena srednjih godina, ali može pogoditi ljude svih uzrasta i polova.

Simptomi Hashimoto bolesti mogu uključivati umor, dobijanje na težini, suvoću kože, hladnoću, depresiju, gubitak kose i poteškoće u koncentraciji. Dijagnoza se obično postavlja analizom krvnih testova koji pokazuju povišene nivoe antitela na štitnu žlezdu, zajedno sa smanjenim nivoima hormona štitne žlezde (T3 i T4). Lečenje se najčešće sastoji u zamenskoj terapiji hormonima štitaste žlezde kako bi se regulisali nivoi hormona u organizmu.

Zdrav način života, uključujući ishranu bogatu nutrijentima koji podržavaju funkciju štitne žlezde, kao i redovan medicinski nadzor, ključni su za kontrolisanje bolesti.

Operacija štitne žlezde

Operacija štitne žlezde traje od 45 minuta do dva sata i izvodi se u opštoj anesteziji uz minimalni rez, uz obaveznu ex tempore dijagnostiku. Pacijent ostaje u bolnici jedan ili dva dana, nema skidanja šavova. Postoperativna kontrola radi prezentacije definititvnog PH nalaza je sedam dana nakon operacije. Komplikacije kod operacije štitne žlezde su veoma retke. Najčešće se radi o privremenoj promuklosti. Prve dve nedelje nakon operacije se preporučuje uzdržavanje od fizičke aktivnosti i naprezanja.

Većina pacijenata kaže da su par dana nakon operacije prestali svi neugodni simptomi koje su do tada trpeli. Pacijenti se vraćaju normalnom životu, bez ograničenja, a žene mogu da se odlučuju na rađanje bez bojazni po zdravlje ploda.

Simptomi poput umora, promene telesne težine, nervoze, opadanja kose ili usporenog pulsa mogu ukazivati na poremećaje rada štitne žlezde. Bolesti štitne žlezde su česte, ali se uz pravovremenu dijagnostiku uspešno kontrolišu. Ako imate tegobe ili sumnjate na hormonski disbalans, obratite nam se. Pozovite +381 21 402 539, pišite na info@sbparks.rs ili dođite u Specijalnu bolnicu P.A.R.K.S, Subotička 41, Novi Sad. Naš tim lekara će vas uputiti na adekvatne analize i ultrazvučni pregled, te pružiti jasne smernice za dalje lečenje.