Ileus – Zapetljaj creva
25. March 2024.
Benigni tumor dojke
25. March 2024.
Šta je hijatus hernija želuca?
Jednjak normalno prolazi kroz prečagu – dijafragmu (poprečno postavljen mišić koji odvaja grudnu od trbušne duplje) i ulazi u želudac. Kada dođe do razmicanja otvora na dijafragmi kroz koji prolazi jednjak, želudac može da se potiskuje u grudnu duplju. Prolazak želuca u grudnu duplju dovodi do vraćanja kiselog želudačnog sadržaja u jednjak. Sluznica jednjaka je osetljiva na kiselinu i tada se javljaju tegobe. Intenzitet tegoba će se vremenom pojačavati i pored primene lekova.
Hijatus hernija simptomi – simptomi koje ne treba ignorisati
Tegobe pacijenata sa hijatus hernijom u početku su blage i obuhvataju osećaj nelagodnosti u trbuhu, nadutosti i pritiska u višim delovima trbuha, neodređenih bolova, pa sve do bola po tipu žarenja, lokalizovanog iza grudne kosti. Slične tegobe se javljaju i kod postojanja kamenčića u žučnoj kesi i kod oboljenja želuca i dvanaestopalačnog creva. Ponekad postoje i teškoće u disanju, osećaj ubrzanog rada srca ili njegovo preskakanje, što je posledica pritiska hernije tj. kile na organe grudnog koša. Pojava ovih tegoba uglavnom je u vezi sa promenom položaja tela. Horizontalni, odnosno ležeći položaj osoba za vreme odmora, nakon uzimanja hrane ili u toku spavanja, kašlja ili otežano pražnjenje stolice usled povećanja pritiska u trbuhu, takođe mogu izazvati gore nabrojane tegobe ili ih značajnije uvećati.
Napredovanjem bolesti i tegobe se povećavaju i manifestuju se osećajem gorušice, učestalim podrigivanjem, vraćanjem kiselog želudačnog sadržaja u jednjak pa sve do pojave vraćanja tj. regurgitacije hrane.
Podrigivanje je najčešća tegoba kod obolelih od hijatus hernije i naročito se javlja nakon konzumacije svežeg hleba, kajgane, a pogotovu gaziranih pića. Gorušica se ispoljava kao osećaj kiselo-gorkog ukusa u ždrelu praćen bolom iza grudne kosti, naročito nakon obilnog obroka. Dužina trajanja ove tegobe je različita, a uzimanje bikarbonata/soda bikarbona/ ili tečnosti u velikoj meri olakšava ili uklanja tegobe. Kada smo već kod ishrane, važno je napomenuti da su alkohol i cigarete faktori koji u velikoj meri indirektno i neprimetno pogoršavaju ovo oboljenje. Možda najsigurniji znak postojanja ovog oboljenja je simptom vezivanja pertle: prilikom pregibanja tela u pokušaju vezivanja pertle ima se osećaj vraćanja kiselog želudačnog sadržaja u grudnu duplju, što je praćeno bolom po tipu pečenja iza grudne kosti ili čak osećajem trnjenja zuba.
Šta je to regurgitacija/vraćanje hrane, kako ćemo je prepoznati i da li je ona opasna?
Regurgitacija predstavlja vraćanje sadržaja iz želuca u jednjak i usta i razlikuje se od povraćanja po odsutnosti muke, gađenja i napora. Prepoznaje se po tome što bolesnici nakon buđenja nalaze na jastuku manju količinu želudačnog sadržaja ili žuči. »Opasnost» leži u činjenici da pri povratku ovog sadržaja ka ustima on može da uđe u disajne puteve i izazove napad iritativnog kašlja sa eventualnim kasnijim razvojem upale pluća. Sve ove tegobe navešće pacijenta da se obrati lekaru koji će dalje sprovesti ispitivanje, a potom primeniti i terapiju u dva nivoa: lekovima ili operacijom.
Hijatus hernija i lupanje srca
Hijatus hernija može izazvati lupanje srca zbog mehaničkog pritiska koji želudac, pomeren prema grudnoj duplji, vrši na okolne organe, uključujući srce. Taj pritisak naročito dolazi do izražaja nakon jela, pri ležanju ili saginjanju, kada se sadržaj želuca vraća u jednjak (refluks), što dodatno iritira okolna tkiva. Takođe, moguće je da hernija delimično nadražuje vagusni nerv, koji ima ulogu u regulaciji srčanog ritma, što može izazvati osećaj preskakanja ili ubrzanog rada srca. Dakle, lupanje srca u ovom kontekstu nije posledica srčane bolesti, već refleksne reakcije tela na pritisak i iritaciju izazvanu promenom položaja želuca.
Hijatus hernija dijagnostika
Dijagnostika hijatus hernije obuhvata različite metode koje omogućavaju lekaru da postavi tačnu dijagnozu i proceni ozbiljnost stanja. Najčešće korišćene dijagnostičke metode uključuju:
-
Endoskopija (gastroskopija) - kroz usta se uvodi fleksibilna cev sa kamerom (endoskop) u želudac i jednjak kako bi se pregledale moguće promene ili povrede sluznice, te se potvrdila prisutnost hijatus hernije.
-
Rendgenski snimak sa kontrastom - ovoj proceduri pacijent pije tečnost koja sadrži barium, što omogućava prikazivanje želuca i jednjaka na rendgenu, što pomaže u detekciji hernije.
-
24-satno merenje pH - ovaj test meri količinu želučane kiseline koja se vraća u jednjak, što je često povezano s hijatus hernijom. To pomaže u dijagnostici gastroezofagealnog refluksa.
-
Manometrija jednjaka - merenje pritiska u jednjaku kako bi se procenila funkcija mišića koji kontrolišu protok hrane između jednjaka i želuca, pomaže u otkrivanju disfunkcije povezanih sa hernijom.
Ove metode omogućavaju lekaru da precizno proceni stanje i preporuči odgovarajući tretman.
Lečenje
Kod blažih i lakših oblika sprovodi se terapija lekovima i načinom ishrane. Važno je da bolesnici sa ovim tegobama imaju odgovarajući režim uzimanja hrane ali i da nakon obroka ne legnu, naročito ne ravno. Kada terapija lekovima i ishranom ne daje odgovarajući efekat potrebno je pristupiti operativnom lečenju.
Ranije su operacije hijatus hernije bile izvođene kroz grudni koš ili otvaranjem gornjeg srednjeg dela trbuha. Oba ova pristupa bila su praćena jakim postoperativnim bolovima, vezanošću za postelju (naročito kod pristupa kroz grudni koš), mogućnošću upale operativne rane a kod trbušnog pristupa i nastankom kile u ožiljku.
Napretkom tehnologije i uvođenjem laparoskopije, operativno lečenje hijatus hernije je za bolesnike znatno olakšano.
Hijatus hernija ishrana
Pravilna ishrana igra ključnu ulogu u ublažavanju simptoma hijatus hernije, posebno gorušice i nelagodnosti u grudima. Preporučuje se laka, nemasna ishrana u manjim i češćim obrocima. Treba izbegavati hranu koja opušta donji sfinkter jednjaka i podstiče refluks, kao što su:
-
masna i pržena jela
-
čokolada
-
kafa i alkohol
-
gazirana pića
-
začinjena hrana
-
citrusi i paradajz
Umesto toga, preporučuju se blage namirnice poput kuvanog povrća, integralnih žitarica, nemasnog mesa (piletina, ćuretina), ribe, i banana. Takođe, važno je ne ležati odmah nakon jela i izbegavati prejedanje. Ishrana ne može izlečiti hijatus herniju, ali može znatno smanjiti nelagodu i učestalost simptoma.
Hijatus hernija vežbe - šta pomaže, a šta izbegavati
Vežbe kod hijatus hernije nisu zamena za medicinski tretman, ali mogu pomoći u smanjenju simptoma ako se pravilno sprovode. Fokus je na tehnikama disanja, jačanju dijafragme i smanjenju pritiska u stomaku. Evo nekoliko korisnih pristupa:
-
Dijafragmalno disanje (duboko trbušno disanje): Lezite na leđa, stavite ruke na stomak i dišite duboko kroz nos tako da se stomak podiže pri udahu, a spušta pri izdahu. Vežbajte 5–10 minuta dnevno.
-
Blage vežbe istezanja: Lagano istezanje trupa (npr. savijanje u stranu ili blago uvijanje) može poboljšati položaj želuca i smanjiti pritisak.
-
Vežbe za održavanje telesne mase: Hodanje, lagano vežbanje i joga mogu pomoći u održavanju zdrave telesne težine, što smanjuje simptome hernije.
Izbegavajte: trbušnjake, dizanje tegova i bilo kakve vežbe koje povećavaju pritisak u trbuhu, jer mogu pogoršati stanje.
Uvek se preporučuje da se pre početka bilo kakvog programa vežbanja konsultujete sa lekarom ili fizioterapeutom.
Šta je laparoskopija?
Specijalnom iglom se u trbušnu duplju ubacuje gas-ugljen dioksid, da bi se prednji trbušni zid odvojio od organa. Postavljaju se cevčice kroz trbušni zid, a kroz jednu se uvodi optika sa kamerom da bi se unutrašnjost trbuha mogla prikazati na TV ekranu. Kroz ostale cevčice se uvode instrumenti sa kojima hirurg izvodi operaciju. Unutrašnji deo operacije je identičan bez obzira na pristup (grudni, trbušni ili laparoskopski). Postoperativni bolovi su daleko manji i traju svega nekoliko dana. Rad creva posle operacije ne prestaje, te bolesnici uzimaju tečnost nakon nekoliko sati od operacije. Bolesnici isti dan ustaju iz postelje i veoma brzo se vraćaju svojim životnim i radnim obavezama. Nije zanemarljiv ni estetski efekat, jer ostaju samo mali (5-12mm) ožiljci na koži, a mišići se ne presecaju.
U cilju poboljšanja operativnog lečenja hijatus hernije se prilikom laparoskopske operacije danas postavlja i dvokomponentna mrežica, na postojeći defekt dijafragme i time dodatno ojača ovo mesto. Karakteristika ove nove mrežice je takva da jedna strana mrežice omogućava kontakt sa trbušnim organima, što do sada nije bio slučaj.
Za sve informacije u vezi sa hijatus hernijom i zakazivanje pregleda, možete nas kontaktirati putem telefona +381 21 402 539 ili nas lično posetiti na adresi Subotička 41, Novi Sad.
Stručni tim Specijalne bolnice P.A.R.K.S. je tu da vam pruži sveobuhvatnu dijagnostiku, stručne savete i, ukoliko je potrebno, odgovarajući tretman. Vaše zdravlje nam je na prvom mestu – obratite nam se s poverenjem.
