Rak želuca

Najneprijatniji, ali najefikasniji način je načiniti gastroskopiju sa obaveznim biopsijama različitog dela želuca, koja daje odgovor na pitanje o vrsti bolesti i najčešće je dovoljna za postavljanje dijagnoze i upućivanje na operaciju. Ukoliko nema uslova, nekad je dovoljan i RTG dubinski snimak želuca sa kontrastom, najčešće barijumom.

Prateće dijagnostičke metode su obavezan UZ pregled stomaka i naročito jetre, jer znakovi uznapredovale bolesti se tu najpre mogu naći, CT stomaka, te pregled krvi.

Kad stignete do hirurga potrebno je informisati se, pre svega, o tipu karcinoma želuca jer od toga zavisi vrsta i težina operativnog lečenja.

Po pravilu difuzni tip i limfom želuca zahtevaju tzv. TOTALNU GASTREKTOMIJU, ili prevedeno na svakodnevni jezik kompletno skidanje želuca sa potrebnim rekonstrukcijama da se hrana može normalno unositi. Intestinalni tip želuca dozvoljava manje operativne zahvate – dvotrećinsku resekciju želuca ili tzv. SUBTOTALNU RESEKCIJU gde se minimalni deo želuca ostavlja nakon operacije, što je lakše za oporavak i približnije stanju zdravog organizma jer ostaje i dalje deo želuca koji produkuje hlorovodoničnu kiselinu koja je vodeći element u varenju hrane.

U slučaju da se ne primeni operativni ili bilo kakav drugi vid lečenja, bolest veoma brzo napreduje i obično je kasno za bilo kakvu terapiju, osim za terapiju bola kod takvih pacijenata.

Kod uznapredovalih tumora, koje ima dve trećine pacijenata koji dođu na operaciju, nakon operativnog lečenja primenjuje se i internistička onkološka terapija, koja podrazumeva uvođenje citostatske terapije po adekvatnim protokolima, ili simptomatsku terapiju ako se operativnim lečenjem nije uspelo pomoći.